uništavanje glodara

12 | 03 | 2016

Trihineloza

Trihineloza

Šta je trihineloza?

Trihineloza je bolest mesojeda i svaštojeda koju uzrokuje parazitski crv trihinela spiralis. Glodari-pacovi su direktni vektori-prenosioci ove bolesti od koje oboleva i čovek.
 
Način prenosa ove bolesti je tako što pacovi  jedu otpad klanične industrije tj. leševe uginulih i zaraženih svinja. Ova bolest iz sanitarnog i epidemiološkog ugla ima veliki značaj iz razloga što za kratko vreme može da oboli veći broj ljudi.
 

Kako se bolest prenosi?

Put prenosa trihineloze je preko mesa i to najšesće preko suvog i nedovoljno termički obrađenog. Uzročnik trihineloze može da opstane i na niskim temperaturama, ali nepreživljava temperature barenja, kuvanja i prženja.
 
Suhomesnati proizvodi od svinjskog mesa i mesa divljih svinja su  najznačajniji uzročnici prenosa bolesti, ukoliko su ovi proizvodi dobijeni od zaražene životinje. Trihineloza se u ređim slučajevima može preneti i suhomesnatim proizvodima od konjskog mesa, a i meso medveda ima prenosive sposobnosti.
 

Borba protiv trihineloze

Metode borbe protiv ove bolesti se svode na prevenciji i to na obavezan veterinarski pregled svih zaklanih svinja i ostreljene divljači, u ovom slučaju divljih svinja i medveda, kao i deratizacijom glodara i pravilnim upravljanjem klaničnim otpadom.
 
Glodari su najznačajniji prenosioci trihineloze, pa se deratizacija pacova mora sprovoditi permanentno i sistematski, pogotovo u seoskim i ruralnim područjima, a najviše u krugu klanica, svinjarskih farmi i stočnih groblja. Deratizacija se vrši preparatima u vidu mamaca na bazi aktivne materije bromadiolon. On deluje kao antikoagulans, sprečava zgrušavanje krvi i dovodi do unutrašnjeg krvarenja i smrti glodara.
 
>
27 | 10 | 2015

Deratizacija u Beogradu

Deratizacija u Beogradu

Deratizacija

 
Od kad postoji urbana sredina postoji problem sa higijenom, a ovakav trend će se nastaviti i u budućnosti.  Otpad koji se stvara u velikim količinama u Beogradu prestavlja odličan izvor hrane  prvenstveno za pacove. Zbog postojanja velikog broja pozemnih kanala i instalacionih vodova glodari i u tom smislu imaju dobre uslove za život. Deratizacija kao postupak suzbijanja nepoželjnih glodara ne može u potpunosti da ispuni naša očekivanja, pa se glodari permanentno javljaju u blizini ljudi. Na žalost činjenica je takva da se glodari ne mogu u potpunosti iskoreniti.
 

 

Deratizacija Beograd

Kada govorimo o deratizaciji nekog velikog grada kao što je Beograd uvek mislimo na sistematsku deratizaciju koja treba da obuhvati gotovo celu površinu grada Beograda. Sistematska deratizacija se vrši postavljanjem otrovnih mamaka unutar podruma, kanalizacionih vodova... Ovaj način deratizacije treba da se sprovodi najmanje dva  puta godišnje u proleće i u jesen.
 

 

Postupak uništavanja glodara

Mamci koji se koriste za primamu su najšešće u vidu peletiranih žitarica uz dodatak aktivne materije bromadiolon koja kao antikoagulant sprečava zgrušavanje krvi i dovodi do smrti godara. Crvena boja kojom su mamci obojeni upozorava nas da je u pitanju otrov. Protiv ovog otrova postoji protivotrov vitamin K. Sistematskom deratizacijom mogu da se postignu dobri rezultati i u velikoj meri smanji brojnost pacova. Ali zbog velikog reprodukcionog koeficijenta, brojnost može naglo da se poveća.
 

 

Sistematska deratizacija u Beogradu

Sa značaja epidemiologije sistematska deratizacija Beograda ima veliki značaj u sprečavanju zaraza i zaraznih bolesti.  A u ovom poslu veliku ulogu imaju zdravstveno epidemiološke i veterinarske službe.
>
13 | 06 | 2015

Deratizacija stanova

Deratizacija stanova

Miševi i pacovi u našem stanu

 
Čvrsti građevinski materijali od kog su sagrađeni moderni stambeni objekti, zgrade, stanovi, kuće, vikendice donekle garantuju zaštitu od pojave nepoželjnih glodara. Ipak, posebno u hladnijem periodu godine, miševi i pacovi svoju sposobnost i inteligenciju ponekad iskoriste da uđu u naše stanove kako bi što lakše prezimili hladne dane. Njihova sposobnost se nekada graniči sa verovali ili ne. Miševi su u stanju da se popnu uz hrapavu fasadu i na visoke spratove i da uđu kroz otvoren ili odškrinut prozor. Dok pacovi najčešće ulaze kroz kanalizacione vodove.
 

Uništavanje miševa

Situacija u kojoj u stambenom prostoru imamo nepoželjnog gosta  može biti vrlo neprijatna i traumatična. Čovek u urbanoj sredini stvara dobre uslove za život glodara pa je nihova velika, brojna populacija  neizbežna pojava. Kada se nađemo u situaciji da imamo miševe najefikasnije su mehaničke metode za suzbijanje, klopke, lepkovi, zamke... Miševi se u prvo vreme često i ne mogu primetiti pa se ne retko dešava da se i razmnože u stanu ili kući. U tom slučaju treba biti uporan u korišćenju nabrojanih metoda sve do potpunog istrebljenja, u koje smo sigurni kada više nema tragova izmeta, mirisa urina ili načetih ili grickanih namirnica.
 
Nakon istrebljenja nepoželjne populacije miševa potrebno je uraditi dezinfekciju prostora nekim organskim ili neorganskim dezinfekcionim sredstvom.
 

Uništavanje pacova

Kada se pojavi pacov u našem domu, to izgleda ekstremnije. Gotovo je nemoguće ne primetiti njegovo prisustvo, jer pravi buku i ostavlja tragove izmeta i urina koji su vidljivi. Izmet je ovalnog oblika i veličine do srednjeg zrna pasulja. Hvatanje pacova u stanu je prilično komplikovana avantura pošto  se radi o jednoj od najinteligentnijih životinja, i nije preporučljivo. Gotovo je nemoguće zbog njegove brzine uhvatiti niti ubiti pacova nekim predmetom, zato je  bolje koristiti klopke, zamke ili pak otrove za deratizaciju. U slučaju da su korišćeni otrovi za deratizaciju, smrt pacova nastupa od 3 do 5 dana od trenutka  konzumiranja otrova, nakon čega je potrebno pronaći uginulu životinju, ukloniti je i izdezinfikovati  prostor.
 

Deratizacija

Iz našeg iskustva, pošto u današnje doba živimo u dobro sagrađenim objektima, pojava glodara u životnom prostoru je ređa nego sto je to bilo  ranije. Današnji čovek se malo odvojio od prirodne saredine koju deli sa ostalim životinjama i to je razlog zašto je posato manje tolerantan na ostala živa bića.
 
Glodari koje ne volimo se isto kao i mi bore za svoje mesto. Situacije susreta ne treba doživljavati traumatično jer u suštini ove zivotinje i ne mogu da nam naude.
 
Miševi i pacovi mogu samo  teoretski preneti zarazne bolesti jer u okolnostima njihove sporadične i retke pojave, oni prenose nedovoljne količine virusa ili bakterija da bi neko oboleo. Moramo da naglasimo da ukoliko se vrši redovna higijena životnog prostora, kao i lična higijena ruku, šanse su gotovo minimalne. U slučaju da je došlo do ujeda  miša ili pacova potrebno je obratiti se lekaru za pomoć. 
>
16 | 01 | 2014

Uništavanje glodara

Uništavanje glodara

Glodari

Glodari spadaju u sisare i čine njihovu najveću grupu , s’obzirom na činjenicu da preko 2000 vrsta glodara čini preko 40% svih vrsta sisara. Rasprostranjeni su po celom svetu, na svim meridijanima, geografskim oblastima i klimatskim područjima.

Pored opštih sisarskih anatomskih odlika, svi glodari imaju jednu specifičnost koja se ogleda u neprestanom rastu zuba sekutića, što ih navodi na “grickanje”, kako bi te iste zube trošili. Većina glodara su noćne životinje i pretežno svaštojedi. To su uglavnom male, simpatične, bezopasne životinje. Mogu biti vrlo korisne za životnu sredinu, dok samo nekoliko vrsta spadaju u štetočine, kao sto su pacovi, miševi, hrčkovi, puhovi, krtice… Tih nekoliko vrsta su potencijalni prenosioci bolesti.

Bolesti koje glodari prenose

 

Sve bolesti po tipu uzročnika možemo podeliti na:

  • bakterijske (tularemija, koli-baciloza, bruceloza, tuberkuloza, leptospiroza, salmoneloza, groznica…)
     
  • virusne (slinavka i šap, besnilo, limfatični horiomeningitis, hemoragična groznica, rikecioza…)
     
  • parazitske (trihineloza, lajsmanioza, kokcidioza..)
     
  • protozoe (toksoplazmoza, amebijaza, sarkocistoza… )
     
  • glivične (različiti vidovi dermatomikoza i trihofitija, npr flavus, histoplazmoza, sporotrihoza…)

Imajući u vidu brojnost glodara, njihov suživot sa ljudima i domaćim životinjama, pokretljivost, dolazimo do zaključka da se širenje infektivnog materijala i prenos bolesti odvija veoma brzo. Uništavanje i suzbijanje brojnosti glodara ima značaja, pre svega u sprečavanju širenja zaraza i zaraznih bolesti ljudi i životinja .Stoga je bitno poznavati puteve i načine prenosa infektivnih uzročnika, u stvari etiologiju bolesti.

Načini prenošenja infektivnog materijala

Štetni glodari, najviše miševi i pacovi, predstavljaju pravi rezervoar infektivnog materijala. Živeći u blizini čoveka i domaćih životinja svojim ekskrementima (izmet, urin) i krvlju seju zarazni materijal. Takav materijal dospeva u hranu, vodu, pa i predmete koje koriste ljudi , dovodeći tako do nastanka infekcije. Prenos može da se odvija i indirektnim vektorima kao sto su krpelji, buve, buba švabe, mravi…

Uništavanje glodara - deratizacija

Tragajući za hranom, glodari posećuju prljava mesta kao što su septičke jame, klozeti, kontejneri, kanalizacioni vodovi,deponije smeća, a potom skladišta hrane, stambene površine, objekte za snabdevanje vodom, čime se rizik od infekcija znatno uvećava. Stoga deratizacija kao mera suzbijanja glodara ima veliki značaj u sprečavanju širenja zaraze i zaraznih bolesti.

>
21 | 12 | 2013

Uništavanje pacova

Uništavanje pacova

Pacovi

Pacov ,štakor (lat:“rattus rattus”) pripada grupi glodara. Rod pacova čini negde oko pedesetak vrsta poreklom iz Azije, od toga, dve vrste su najznačajnije:

  • crni (putnički) pacov i
  • mrki (norveški) pacov.

Pacovi naseljavaju teritoriju cele planete i uglavnom žive u blizini urbanih naselja, gde ima dovoljno otpada i hrane za njih. Čovek svojim delovanjem stvara dobre uslove za njihovo stanište. Zbog svoje velike reproduktivne sposobnosti, pacovi se veoma brzo razmnožavaju, te prave najezde i samim tim velike štete. Štete koje čine su kako materijalne, tako i zdravstvene prirode. Stoga, uništavanje pacova ima veliki ekonomski i zdravstveno - epidemioloski značaj.

Uništavanje pacova

Metoda uništavanja pacova, deratizacija, u suštini predstavlja sistematsko uništavanje nepoželjnih glodara i smanjenje njihove brojnosti na najmanju moguću meru. Deratizacija se najuspešnije sprovodi sistematično unutar nekog

  • naselja,
  • sela,
  • grada,
  • opstine…

i to obično postavljanjem zatrovanih deratizacionih mamaka. To su hraniva pomešana sa otrovima, najčešće na bazi “bromadiolona”, supstance koja sprečava zgrušavaje krvi toplokrvnih životinja, tako što izaziva unutrašnje krvarenje i dovodi do sigurne smrti.

Sistematska deratizacija mora da se vrši planski, unutar nekog područja, kako bi uništavanje bilo što efikasnije. Bitno je u ovom postupku odabrati adekvatan, pacovima “zanimljiv” mamac, koji bi rado pojeli. Uništavanje glodara se uglavnom sprovodi u jesen ili eventualno proleće. Jesen je doba godine kada glodari traže zaklon i kad najčešće dolaze u kontakt ili blizu objekata u kojima borave ljudi, što predstavlja povoljan trenutak da uzmu hranu (u vidu mamka) koja im se nudi.

Pacovi su veoma inteligentni

Treba napomenuti da su pacovi veoma inteligentne životinje, kao i da imaju strah od nepoznatog. Često šalju najstarije medju njima jedinke, posmatrajući dejstvo hrane, kako bi se uverili u njenu bezbednost za ostatak čopora. Zato se u mamke stavljaju otrovi sporog dejstva, kako bi ih smrt zaticala kasnije, kada više ne sumnjaju da je uzrok pomora upravo hrana koju su konzumirali. Planskim periodičnim uništavanjem glodara se u velikoj meri uništava jedna ili nekoliko generacija pacova, ali nikako sve, jer je ova vrsta “majstor preživljavanja i prilagođavanja”, sigurno veći i od najprogresivnije vrste na planeti - čoveka.

>
Strana 1 od 2